Zašto se javlja stres i kako ga rešiti?

Stres je prirodni subjektivni osećaj nemogućnosti podnošenja specifičnih zahteva i događaja. Međutim, stres može postati hronično stanje ako osoba ne preduzme korake da ga reši.

Stres može biti motivator, a može biti i bitan za opstanak. Stres je prirodna odbrana našeg organizma od predatora i opasnosti. Međutim, kada organizam postane previše osetljiv na stres ili odjednom bude izložen prevelikoj količini stresa, to može narušiti mentalno i fizičko zdravlje osobe.

Kada se osoba suoči sa izazovom ili pretnjom, može doživeti delimično fizički odgovor. Telo aktivira resurse koji pomažu ljudima da ostanu i suoče se s izazovom ili pobegnu na sigurno što je brže moguće.

Telo proizvodi veće količine hemijskih supstanci: kortizola, epinefrina i norepinefrina. Oni pokreću fizičke reakcije kao što su: povišen krvni pritisak, povećan tonus mišića, znojenje i opreznost.

Faktori okoline koji pokreću ovu reakciju nazivaju se stresori. Primeri stresora su buka, agresivno ponašanje, prebrza vožnja automobila, zastrašujući trenuci u filmovima ili čak izlazak na prvi sastanak. Osećaj stresa ima tendenciju porasta proporcionalnom broju stresora.

Fizičke manifestacije stresa:

Stres usporava neke normalne telesne funkcije, poput onih koje obavljaju probavni i imunološki sistem kako bi organizam bio usredsređen na funkcije disanja, protoka krvi, budnosti i pripremu mišića za iznenadnu upotrebu.

Kako osoba reaguje na tešku situaciju, određuje uticaj stresa na celokupno zdravlje. Neki ljudi mogu doživeti nekoliko stresora zaredom ili odjednom bez da to vodi ozbiljnoj stresnoj reakciji. Drugi mogu imati jači odgovor na pojedinačni stresor.

Tipovi stresa:
Generalno postoje dve vrste stresa: akutni i hronični.

1. Akutni stres
Ova vrsta stresa je kratkotrajna i obično je češći oblik stresa. Akutni stres se često razvija kada ljudi razmotre pritiske događaja koji su se nedavno dogodili ili se suoče s nadolazećim izazovima u bliskoj budućnosti.

Na primer, osoba može osećati da je pod stresom zbog nedavne svađe ili nadolazećeg roka. Međutim, stres će se smanjiti ili nestati nakon što osoba reši raspravu ili ispuni rok.

Akutni stresori su često novi i imaju tendenciju da imaju jasno i trenutno rešenje. Čak i sa težim izazovima sa kojima se ljudi suočavaju, mogući su načini za izlazak iz te situacije.

Akutni stres ne uzrokuje jednaku štetu kao dugoročni, hronični stres. Kratkoročni efekti stresa uključuju glavobolju, napetost i uznemireni želudac , kao i umerenu količinu loše volje.

Međutim, ponovljeni slučajevi akutnog stresa tokom dužeg vremenskog perioda mogu postati hronični i štetni.

2. Hronični stres
Ova vrsta stresa razvija se tokom dužeg vremenskog perioda i štetnija je za organizam.

Hronični stres otežava telu vraćanje u normalan nivo aktivnosti hormona stresa, što može doprineti zdravstvenim problemima kao što su:

Povećan rizik od dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i bolesti srca. Depresija, anksioznost i drugi poremećaji mentalnog zdravlja, poput posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) , mogu se razviti kada stres postane hroničan.

Hroničan stres može se nastaviti nezapaženo, jer se osoba može navići na osećaj uznemirenosti i beznađa. Može postati deo ličnosti pojedinca, čineći ga stalno izloženim uticajima stresa bez obzira na situacije sa kojima se susreću.

Za ljude sa hroničnim stresom postoji rizik od konačnog sloma koji može dovesti do samoubistva, nasilnih radnji, srčanog udara ili moždanog udara.

Uzroci stresa:
Ljudi različito reaguju na stresne situacije. Ono što je stresno za jednu osobu, ne mora biti stresno za drugu, a skoro svaki događaj može potencijalno uzrokovati stres. Za neke ljude samo razmišljanje o okidaču ili nekoliko manjih okidača može uzrokovati stres.

Ne može se utvrditi razlog zašto se jedna osoba može osećati manje stresiranom od druge kada se suoči sa istim stresorom. Stanje mentalnog zdravlja , poput depresije ili izgrađenog osećaja frustracije, nepravde i anksioznosti, mogu učiniti da se neki ljudi osećaju lakše pod stresom nego drugi.

Prethodna iskustva mogu uticati na to kako osoba reaguje na stresore.

Dijagnoza:
Lekar obično dijagnostikuje stres pitajući pojedinca o njihovim simptomima i životnim događajima.

Dijagnostikovanje stresa može biti izazovno jer zavisi od mnogih faktora. Lekari koriste različite upitnike, biohemijske mere i fiziološke tehnike za prepoznavanje stresa. Najispravniji način dijagnostikovanja stresa i njegovih uticaja na osobu jeste putem sveobuhvatnog razgovora koji je orijentisan na stres.

Lečenje:
Lekari obično ne propisuju lekove za suočavanje sa stresom, osim ako ne leče osnovnu bolest, poput depresije ili anksioznog poremećaja.

Terapije koje mogu pomoći čoveku da se opusti uključuju aromaterapiju i refleksologiju.

U pojedinim slučajevima lekari mogu propisati antidepresiv . Međutim, postoji rizik da će lekovi samo prikriti stres, a ne i pomoći osobi da se izbori s njim. Antidepresivi takođe mogu imati štetan uticaj i mogu pogoršati neke komplikacije stresa, poput niskog libida .

Razvijanje strategija suočavanja pre nego što stres postane hroničan ili ozbiljan može pomoći pojedincu da upravlja novim situacijama i održava svoje fizičko i mentalno zdravlje.

Ljudi koji već proživljavaju ogroman stres trebali bi potražiti medicinsku pomoć.

Tretman/samopomoć kod stresa:

Redovna fizička aktivnost može pomoći u upravljanju stresom.
Ishrana: Zdrava, uravnotežena ishrana koja sadrži puno voća i povrća može vam pomoći u održavanju imunološkog sistema tokom stresnih situacija. Loša ishrana može dovesti do lošeg zdravlja i dodatnog stresa.
Upravljanje prioritetima: Organizovanje dnevnih obveza i fokusiranje na hitne ili vremenski zahtevne zadatke može biti korisno za kontrolu stresa. Ljudi se tada mogu fokusirati na ono što su završili ili postigli tokom dana, a ne na zadatke koje tek moraju ispuniti.
Slobodno vreme: neophodno je izdvojiti određeno vreme za organizovanje rasporeda, opuštanje i lične interese.
Disanje i opuštanje: Meditacija, masaža i joga mogu biti korisni; tehnike disanja i opuštanja mogu usporiti rad srca i doprineti opuštanju.
Razgovor: Deljenje osećaja i zabrinutosti sa porodicom, prijateljima i kolegama može smanjiti osećaj izolovanosti. Drugi ljudi mogu dati neočekivana, praktična rešenja za stres.
Primećivanje znakova i simptoma je prvi korak u rešavanju stresa. Ponekad je neophodno preispitati svoje radne navike i pronaći način za smanjenje opterećenja.

Većina ljudi praktikuje aktivnosti koje im pomažu da se opuste, poput čitanja knjige, šetnje, slušanja muzike ili provođenja vremena s prijateljima, voljenim osobama ili kućnim ljubimcem.

https://www.medicalnewstoday.com/articles/145855