Šta je stres?

Stres je reakcija ljudskog tela na nagle promene. Telo, u pokušaju da se prilagodi, u sistem oslobađa koktel hormona koji podržavaju hiperaktivnost. Ako nagla promena koju smo doživeli, kao posledicu ima neprijatna osećanja, reakcija tela je burnija. Ipak, bez stresa ne možemo da živimo. Na primer, stres koji doživimo u saobraćaju nas zapravo održava budnim i omogućava pravovremene reakcije. Zapravo, stres je reakcija koja nas tera na akciju.

Vrste stresa

Ljudi često mešaju stres sa izvorima stresa. Stres može biti unutrašnji i spoljašnji u zavisnosti gde se nalaze njegovi izvori.

  • Spoljašnji stres dolazi iz najrazličitijih svakodnevnih nadražaja. Pod stresom smo kada smo pod uticajem buke, blještavog svetla, vrućine ili prosto, ako predugo boravimo u zatvorenom prostoru. Pod stresom smo zbog grubosti ili agresije pojedinaca iz našeg okruženja. Svima nam je poznat stres koji doživljavamo zbog inferiornog položaja u hijerarhijskom sistemu koji nameće većina poslova ali i zbog propisa, birokratije ili rokova koje moramo da poštujemo iako nisu deo našeg željenog sistema.
  • Unutrašnji stres krije se u načinu života, negativnoj autosugestiji, načinu razmišljanja pa čak i u našem karakteru.

Stresu su izloženi svi. Ilustracije radi, jedna od najintenzivnijih stresnih situacija kojoj su izloženi mlađi ljudi je polaganje ispita na fakultetu ili polaganje vozačkog ispita.

Na povećani nivo stresa utiču svi konflikti i nesporazumi ali i naizgled banalne stvari kao što su kvar automobila ili izgubljeni ključevi.

Najveći stres izazivaju važni životni događaji! Od gubitka bliske osobe ili posla do, verovali ili ne, prijatnih događaja kao što su rođenje deteta ili unapređnje.

Trajanje stresa

Trajanje stresnog stanja je potpuno individualno i vrlo teško predvidivo. Produženi stres je stres koji doživljavamo kada su izvori stresa učestali ili kada telu ne dajemo dovoljno šanse da se uspostavi ravnoteža. Takav stres je stres koji bi trebalo da vas zabrine.

Produženi stres i moguće posledice

Stres nas tera na akciju. Ako ta akcija izostane nastaje produženo stresno stanje. Tokom produženog stresa naše telo doživljava invaziju hormona koji mogu izazvati negativne biološko mentalne posledice. Produženi stres može da prouzrokoje razna fizička stanja. Najcešca su:

  • Glavobolja
  • Povišeni krvni pritisak
  • Srčani problemi
  • Dijabetes
  • Kožna oboljenja
  • Astma
  • Artritis
  • Anksioznost
  • Nesanica
  • Depresija
  • Hronična napetost i nervosa

Postoje indicije da produženi stres može izazvati ozbiljne probleme u radu štitne žlezde ali ova tvrdnja još uvek nije dokazana. Činjenica je da stres ima tendenciju da oslabi naš imuni sistem, logično ukazuje na povezanost stresa sa raznim patologijama kojima smo podložni. Neke od bolesti uzrokovane stresom dugoročno, mogu imati i kobne posledice.

Kako možemo da se suprotstavimo produženom stresu?

Jasno je da stres ne možemo da izbegnemo. Život u urbanim sredinama i savremeni životni stil podrazumevaju neprestani pritisak. Ali svakako možemo da učinimo nešto da negativne posledice stresa svedemo na minimum. Izbora je mnogo ali kako izabrati najbolji?

Prirodan izbor

Ljudi odavno pribegavaju najrazličitijim metodama eliminacije posledica stresa. Duševni mir je iskonska ljudska potreba i kroz istoriju ljudi su je postizali na najrazličitije načine, od religijskih rituala, preko različitih vidova fizičke i mentalne aktivnosti, do korišćenja opijata. Danas se u velikoj meri koriste sintetski lekovi koji su namenjeni pacijentima sa određenim dijagnozama psihičkih stanja i specifičnih oboljenja. Ali, kod upotrebe sintetičkih lekova postoji ozbiljna verovatnoća od stvaranja zavisnosti.

Zato je naša preporuka pronalaženje rešenja u priprodi i njenim lekovitim svojstvima. Nauka koja se bavi proučavanjem lekovitih biljaka (Farmakognozija) objašnjava njihovo delovanje i primenu u tradicionalnoj i modernoj medicini. Među lekovitim biljem sa umirujućim svojstvima, po delotvornosti se izdvajaju valerijana, matičnjak i menta.

Prirodan izbor kod stresa

Persen je jedini registrovani biljni lek*, koji se izdaje bez lekarskog recepta, za ublažavanje simptoma stresa a napravljen je na bazi lekovitog bilja odnosno suvog ekstrakta korena valerijane, lista matičnjaka i lista nane. Persen smiruje i ublažava simptome nervoze, kao što su uznemirenost, razdražljivost, i tenzija zbog mentalne napetosti a pomaže i kod lakših oblika nesanice.

* Izvor: ALIMS baza registrovanih lekova

Glavne prednosti lekova Persen i Persen forte

  • Persen sadrži samo aktivne sastojke biljnog porekla i napravljen je na bazi lekovitog bilja.
  • Jedini je registrovan kao biljni lek za ublažavanje simptoma stresa a da u sebi ne sadrži sintetičke lekove.
  • Lek Persen ne izaziva zavisnost
  • Lek je namenjen odraslima i deci starijoj od 12 godina