Šta je stres?

Medicinska definicija objašnjava da je stres prirodna pojava koja se događa pri pokušaju organizma da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, životnom izazovu, događaju ili situaciji. Stres nas tera na akciju. Ako ta akcija izostane manifestuje se psihičkom i telesnom patnjom.

Vrste stresa

Akutni stres nastaje kao kratkoročna, loša reakcija organizma u traumatičnim, najčešće urgentnim situacijama, kada doživimo vrlo snažne emocije ili fizičke povrede praćene jakim bolovima.

Hronični stres se pojavljuje kada smo izloženi manjim, često neprimetnim, ponavljajućim traumatičnim događajima, koji posle dužeg vremena narušavaju našu psihofizičku ravnotežu.

Kod akutnog stresa stresor pogađa organizam trenutno (na primer: opasna situacija u saobraćaju, susret sa divljom životinjom itd.), a kod hroničnog stresa emocionalni stresor deluje u toku dužeg vremena (na primer: atmosfera stalnih sukoba na poslu ili porodici).

Akutni stres se brzo javi i brzo prođe i ne ostavlja posledice, dok hronični stres može ostaviti ozbiljne posledice.

Posledice izloženosti stresu

Tokom hroničnog stresa naše telo doživljava invaziju hormona koji mogu izazvati negativne biološko mentalne posledice od kojih su najčešće:

- Glavobolja
- Povišeni krvni pritisak
- Srčani problemi
- Dijabetes
- Kožna oboljenja
- Astma
- Artritis
- Anksioznost
- Nesanica
- Depresija
- Hronična napetost i nervoza
- Oslabljen imuni sistem
Kako se suprostaviti stresu?

Jasno je da stres ne možemo da izbegnemo. Život u urabnim sredinama i savremeni životni stil podrazumevaju neprestani pritisak, ali svakako možemo da učinimo nešto da negativne posledice stresa svedemo na minimum.

Stručnjaci savetuju razne metode, prvenstveno eliminaciju stresora ukoliko je moguće, racionalno sagledavanje i prihvatanje negativne situacije, zatim bavljenje fizičkom aktivnošću, pogotovo upražnjavanje dugih šetnji prirodom, tehnike disanja - 3 puta duboko udahnuti i izdahnuti... U nekim slučajevima potrebno je obratiti se za pomoć lekaru radi razgovora o stresnoj situaciji koja nas je izbacila iz ravnoteže.

Danas se u velikoj meri koriste sintetski lekovi koji su namenjeni pacijentima sa određenim dijagnozama psihičkih stanja i specifičnih oboljenja. Ali, kod upotrebe sintetičkih lekova postoji značajna verovatnoća od stvaranja zavisnosti.

Zato je uvek preporuka pronalaženje rešenja u prirodi i njenim lekovitim svojstvima. Nauka koja se bavi proučavanjem lekovitih biljaka, farmakognozija, objašnjava njihovo dleovanje i primenu u tradicionalnoj i modernoj medicini. Među lekovitim biljem sa umirujućim svojstvima, po delotvornosti se izdvajaju valerijana, matičnjak i nana.